Sweden
Helsinki
Sankt Peterburg
Sr

Mucanje kod predškolske dece

3.2.2014.

 Roditelji čija deca prolaze kroz fazu zamuckivanja ili mucaju mogu izvesnim modelima ponašanja pomoći detetu.

 Zamuckivanje koje se javlja kod dece predškolskog uzrasta pogađa svako dvadeseto dete. Iako uzroke nastanka zamuckivanja i mucanja ne razumemo dovoljno sigurni smo da roditelji i njihovo ponašanje ne izazivaju nastanak ove govorne poteškoće. Međutim, roditelji čija deca prolaze kroz fazu zamuckivanja ili mucaju mogu primenom izvesnih modela ponašanja pomoći detetu da lakše prevaziđe ove izazove u komunikaciji.

 Ovo su samo neki od saveta koje roditelji mogu primenjivati u svakodnevnoj komunikaciji sa decom koja pokazuju znake zamuckivanja ili mucaju:

  •  Pokažite detetu da ste zainteresovani da čujete šta želi da saopšti, a ne način na koji to saopštava. Uspostavite kontant očima kada ono pokazuje poteškoće u govoru. Budite strpljivi, saslušajte ga i nemojte završavati rečenicu umeto deteta jer to može biti frustrirajuće za njega. Korigovanje deteta tokom govora neće puno pomoći.
  •  Podržite vaše dete. Kada su svesna svojih poteškoća u govoru deca doživljavaju niz frustracija. Kao i u drugim situacijama, ohrabrite dete konstatacijom da nema potrebe da brine i da je normalno suočavati se sa poteškoćama u procesu usvajanja govora i jezika.  
  •  Ukoliko govorite brzo pokušajte da usporite tempo govora kada se obraćate detetu. Pre nego što odgovorite na detetovo postavljeno pitanje napravite kratku pauzu u govoru. Na ovaj način dete će se osećati relaksiranije.

 Brzalice-oruđe za unapređenje govornih veština

22.12.2013.

 Brzalice predstavljaju jedne od retkih usmenih govornih tvorevina koje su zabavne za recitovanje i u isto vreme mogu biti odličan metod za razvoj govora i jezika kod dece.

 Dobro produkovanom brzalicom smatra se ona koja je ponovljena najmanje tri puta, vrlo brzo i bez grešaka. Obično se dešava da pri brzom izgovoru dođe do greške u izgovoru bar jedne reči što izaziva smeh kod prisutnih i uživanje u takmičenju pravilnog izgovora. Pokušajte da izgovorite “Klupčencetom ću te, klupčencetom ćeš me”ili “Kamenčićem ćeš me, kamenčićem ću te”.

 Brzalice karakterišu reči slične jedna drugoj u zvučnom skupu sa “sličnim”glasovima/slovima koje su kreirane tako da lako dođe do grške u izgovoru. Obično dolazi do greške u izgovoru komplikovanih reči, te ovo izaziva smeh i pravi odličnu zabavu. Vrlo često pogrešan izgovor pojedinih reči nameće i asocijacije na neko drugo značenje reči.

 Brzalice ne predstavljaju samo dobru “lingvističku zabavu” već mogu i praktično poslužiti za razvoj govora i jezika. Na primer, brzalice mogu biti korišćene u usvajanju stranog jezika kako bi se unapredio akcenat ili dobar izgovor. Takođe, logopedi koriste brzalice kao metod pomoći deci i odraslima koji se susreću sa govorno-jezičkim poteškoćama.

Kako izaći na kraj sa hiperaktivnim detetom

3.12.2012.

 Saveti roditeljima dece koja pokazuju povišenu potrebu za kretanjem, impulsivnost i slabu pažnu.

 Poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje(ADHD) najčešće karakterišu četiri osobine: poremećaj pažnje, povišena potreba za pokretom i kretanjem, impulsivnost i slab uspeh u školi. Većina roditelja hiperaktivne dece neretko biva isfrustrirano zbog nemogućnosti da kontroliše detetovo ponašanje, njegovu stalnu potrebu za kretanjem i slabu pažnju. Kako bi roditelji dece koja se susreću sa ovim poteškoćama lakše prevazišli ove izazove izdvojićemo par saveta.

 Postavite jasna pravila ponašanja koja će važiti za sve članove porodice. Ukoliko je potrebno možete ispisati pravila ili ih predstaviti simbolima i izložiti na vidnom mestu. Trudite se da poštujete ova pravila i da budete jasni i precizni prilikom praktikovanja istih. Zahtevajte od deteta da ponovi pravila kako biste bili sigurni da vas je razumelo. Svako neprimereno ponašanje bi trebalo imati za posledicu određenu kaznu ili uskraćivanje nagrade.

 Trudite se da dajete jednostavne instrukcije ili da one složene razdvojite u više delova. Detetu će biti lakše da vas prati ukoliko mu date listu aktivnosti koje treba da izvrši. Na primer, 1.pokupi igračke; 2. obuj cipele; 3. sačekaj me u dnevnoj sobi. Ukoliko je mlađe dete u pitanju dajte mu jednu po jednu instrukciju.  

 Uspostavljanje svakodnevne rutine je dobro za svako dete, a posebno za hiperaktivno dete. Deca  mogu imati poteškoća u prilagođavanju kada ne postoji rutina. Ako dete zna da je vreme za spavanje u 9 sati ono će se prirodno prilagoditi ovom obrazacu spavanja. Međutim, ukoliko je vreme za spavanje "bilo kada" suočićete se sa problemom kršenja gore pomenutih pravila, te povećane hiperaktivnosti i problemima pažnje.

Tepanje - loš govorni model

15.10.2013.

 Poremećaji izgovora glasova se najčešće javljaju kod dece preškolskog i školskog uzrasta. Ukoliko posumnjate da vaše dete ima poteškoće u govoru posetite logopeda jer odlaganjem problema može se samo pogoršati situacija.

 Da je odgoj deteta jedan od najodgovornijih poslova sigurno će se složiti većina roditelja. Pored uloženog truda u vaspitanju lepom ponašanju i usvajanju moralnih vrednosti, roditelji, kao i babe i dede, podučavaju decu i kako da govore. Govor, iako predstavlja samo jedan od vidova komunikacije među ljudima, jeste najefikasniji i najpotpuniji način ljudske komunikacije. 

 Većina odraslih svoj govor spontano prilagođava potrebama i mogućnostima deteta. Odrasli to rade na različite načine. Upotrebljavaju kraće rečenice u govoru, oponašaju zvuke iz okoline, često ponavaljaju iste reči i fraze. Međutim, pored toga, vrlo često, roditelji imitiraju detetov govor ponavljajući reči ili rečenice i na taj način tepaju deci (maženje u govoru). Tepanjem odrasli pokušavaju da se približe detetu, najčešće emotivno. Roditelji vrlo često nesvesno podržavaju ovaj način govora kod dece čineći sebi i detetu medveđu uslugu. Naime, tepanje predstavlja poremećaj izgovora (dislalija) i najčešći je govorni poremećaj u dece predškolskog i školskog uzrasta.

Razvoj veština crtanja i pisanja do šeste godine

26.9.2013.

 Prve dečije škrabotine su važne za pripremu usvajanja veštine pisanja. Takođe, crtajući deca otkrivaju novi vid komunikacije sa drugima.

 Kada i kako se razvijaju veštine pisanja i crtanja?

 Prvi pokušaji  crtanja i pisanja, prve škrabotine, povlačenje linija će pomoći vašem detetu da se pripremi za usvajanje veština pisanja i crtanja. Sa prvim škrabanjem po papiru dete počinje da komunicira na novi način sa socijalnom sredinom i istražuju nove oblike slanja poruke. Od prve do šeste godine razvoj veština crtanja i pisanja napreduje sporo i postepeno u fazama.

 Od 12 do 18 meseci

  Dete će na ovom uzrastu biti fizički spremno da drži kredu/olovku i da otpočne istraživanje novog vida komunikacije sa razvojem fine motorike šake i ruke. Sa 12 ili 13 meseci neka deca će biti u stanju da povlače olovku odlučno i energično dok će druga to radi sa manje interesovanja i pažnje. Ukoliko vaše dete na ovom uzrastu nema interesovanje za škrabanjem po papiru i eksperimentisanjem sa kredama i bojicama, ili ako mu je potrebno više vremena da uhvati olovku i drži je između palca, kažiprsta i srednjeg prsta to nije razlog za brigu. Deca se razvijaju u zavisnosti od svojih individualnih mogućnosti. Do 16. meseca neki mališani će imati svoju malu kolekciju crteža dok drugi neće pokazati zaineresovanost za ovom aktivnošću.