Sweden
Helsinki
Sankt Peterburg
Sr

 Deca školskog uzrasta i govorno-jezičke teškoće

17.9.2013.

 Odgovari na često postavljena pitanja o tome kako pomoći deci sa govorno-jezičkim izazovima prilikom usvajanja školskih veština i veština čitanja i pisanja.

  •   Koji su najčešći govorno-jezički izazovi sa kojima se suočavaju deca školskog uzrasta?

 Poremećaji govora i jezika se mogu odraziti kako na izgovor, tako i na percepciju, razumevanje i analiziranje informacija. Govorni poremećaji uključuju poremećaje glasa, poremećaje govorne fluentnosti i poremećaje u izgovoru pojedinih glasova. Sa druge strane poremećaji jezika podrazumevaju detetovu nesposobnost ravnopravnog učešća u razgovoru, razumevanju drugih, rešavanju problemskih situacija, čitanju i razumevanju pročitanog i izražavanju sopstvenih misli putem govora ili putem pisane reči.

  • Kako se govorno-jezički poremećaji odražavaju na uspeh u učenju?

 Veštine komunikacije su presudne za sticanje životnog iskustva. Ovo se posebno odnosi na decu koja razvijaju jezik jer je on važan za zdrav mentalani razvoj i učenje. Čitanje, pisanje, gestikulacija (neverbalna komunikacija), aktivno slušanje i govorenje predstavljaju različite “forme” jezika koje koristimo u komunikaciji. Dete uči koristeći proces komunikacije. Mogućnost da sa vršanjacima i odraslima aktivno učestvuje u komunikaciji je od presudnog značaja za proces obrazovanja deteta i predstavlja preduslov za dobar uspeh u školi.  

 Mucanje – Psihološki uzroci i posledice

Autor: Jelena Gogić, psiholog | 20.8.2013.

 Psihološki faktori, naročito oni koji dolaze iz porodične sredine, imaju značajnu ulogu u nastanku mucanja kod dece. Sa druge strane, mucanje povratno deluje na psihički razvoj i može dovesti do niza teškoća u emotivnom i socijalnom funkcionisanju deteta.

 Mucanje predstavlja govorni poremećaj koji se odražava na tečnost u govoru. Javlja se češće kod dečaka (4%) nego kod devojčica (2%) i obično počinje pre desete godine života.

Kritični periodi za nastanak mucanja pored predškolskog jesu polazak u školu i period puberteta u kojem se značajno ređe pojavljuje. Zajedničko navedenim situacijama jeste povećan psihički pritisak na dete koji je izazvan odvajanjem od zaštićene porodične sredine i zahtevom da se prilagodi i dokaže pred vršnjacima i autoritetom, čijim je procenama dete izloženo.

Iskustvo iz prakse pokazuje da postoje dve vrste mucanja - primarno i sekundarno mucanje. Važno ih je razlikovati jer se javljaju u različitim životnim razdobljima i imaju različite simptome.

 Primarno mucanje

 Tokom predškolskog perioda, između druge i pete godine, dete počinje da usvaja jezik i gramatiča pravila, upotrebljava proširene i složene rečenice iako ih nije dovoljno savladalo, kao ni značenje mnogih reči. Stoga mnoga deca u ovom periodu ispoljavaju tzv. normalnu ili fiziološku disfluentnost u govoru (zamuckivanje, ponavljanje delova reči i sintagmi i sl.). Ova faza  može spontano da prođe i da dete uspostavi normalan ritam i tempo govora ili može da prethodi pravom mucanju. Kod primarnog mucanja dete ponavlja pojedinačne glasove ili slogove, ispoljava određenu napetost i nema svest o svom problemu.

Prednosti bilingvizma

10.8.2013.

 Bilingvalna deca su u prednosti ne samo zato što savršeno govore dva jezika već i zato što im ova veština donosi niz kognitivnih benefita.

 Biti bilingvalan znači komunicirati skoro savršeno na dva jezika i biti upoznat sa kulturama naroda koji se služe tim jezicima. Bilingvalna deca su u stanju da balansiraju između dva jezika i da bez bilo kakvih poteškoća komuniciraju na oba jezika. Najčešće roditelji ove dece dolaze iz različitih kultura i govore različitim jezicima ili ova deca odrastaju u sredini u kojoj se ne govori njihovim maternjim jezikom.

Rezulati nedavnih istraživanja pokazuju da je mozak bilingalne dece drugačiji u odnosu na decu koja govore samo maternji jezik. Deca koja koriste u svakodnevnoj komunikaciji dva ili više jezika su u prednosti u odnosu na decu koja odrastaju u sredini u kojoj se govori jednim jezikom. Ovo ne znači da su bilingvalna deca inteligentnija već da njihov mozak pokazuje veću fleksibilnost i adaptibilnost novim situacijama. Takođe, oni su bolji u multitatskingu i potrebno im je manje energije, te su  brži u obavljanju zadataka. Sa starenjem njihove kognitivne sposobnosti dugo ostaju očuvane i iz tog razloga imaju manje šanse da obole od demencije ili Alchajmerove bolesti.

Izdvajamo šest kognitivnih benefita bilingvizma.

  • Ova deca su “veštija”

Bilingvalnost povećava sposobnost da lakše rešavamo probleme i zadatake. Deca koja uče strane jezike postižu bolje rezultate na standardizovanim testovima od svojih monolingvalnih vršnjaka, posebno u kategorijama matematike i čitanja.

  • Bolji u multitaskingu

Disleksija i kako je prepoznati

20.7.2013.

 Kako deca usvajaju veštinu čitanja, koji su preduslovi za fluentno čitanje i kako prepoznati simptome disleksije na ranom uzrastu?

 Disleksija podrazumeva siromašnu tehniku čitanja prosečno ili nadprosečno inteligentne osobe koja nema fizičke, psihičke ili neurološke teškoće koje mogu biti smatrane uzrokom problema u čitanju. Polazna pretpostavka je da je već uložen odgovarajući napor kako bise savladala ova veština, te da siromašna tehnika čitanja nije posledica neodgovarajućeg pristupa u usvajanju tehnike čitanja. Uzrok nastanka disleksije je jezički poremećaj, a ne niska intelektualna sposobnost ili vizualno oštećenje. Istraživanja pokazuju da se među osobama sa disleksijom nalaze mnoge visoko inteligentne i uspešne ličnosti poput Alberta Ajnštajna, Toma Kruza i Džejmi Olivera.

 Da bismo razumeli disleksiju, neophodno je da najpre objasnimo kako čitamo.

Čitanje predstavlja kompleksan mentalni proces. Da bi neko tečno čitao mora biti u stanju da:

-          Razume kako se slova “pretvaraju” u reči.

-          Fokusira se na ispisana slova i reči.

-          Povezuje glasove i slova.

-          Povezuje reči u rečenici.

-          Kontroliše pokrete očiju.

-          Kreira mentalne slike i ideje.

-          Upoređuje nove informacije sa već ranije naučenim.

-          Memoriše ideje.

Izazovi tokom razvoja govora i jezika

 5.7.2013.

 Čini vam se da se govor vašeg deteta ne razvija tempom kao kod većine njegovih vršnjaka ili primećujete da zamuckuje prilikom govora. Šta raditi?

 Razvoj govora kod beba započinje odmah nakon rođenja. Bebe usvajaju govor slušajući odrasle kada razgovaraju. Priznaćete, ovo je idealna prilika da verbalizujete sve što vam padne na pamet, a da pri tom imate vernog slušaoca. Onog trenutka kada vaša beba savlada fazu gugutanja (babbling) i započne komunkaciju sa vama koja uključuje reči, znaćete da se pred vama nalazi vrlo značajna etapa u odrastanju vašeg deteta. Međutim, kako ćete znati da li vaše dete napreduje u skladu sa optimalnim razvojem.

 Šta je “normalno”? 

 Razvoj govora i jezika kod svakog deteta je individualan i zavisiće od mnogo faktora uključujući uticaj socijane sredine u kojoj dete odrasta, genetske predispozicije i dr. Ne brinite, ukoliko vam se učini da vaše dete nije „najpričljivije“ u društvu svojih vršnjaka. Međutim, obratite pažnju na određene znake u toku razvoja vašeg deteta. Većina beba će ući u fazu gugutanja i artikulisati zvukove kao na primer ba-ba-ba na uzrastu od 6 do 12 meseci. Do 18. meseca vaše dete će izgovoriti prve reči, a do kraja 2,5 godine počeće da povezuje reči u rečenici. Većina trogodišnjaka je u stanju da poveže 3 do 4 reči u rečenici, dok bi govor jednog četvorogodišnjaka trebalo da razume i osoba koja ne poznaje dete.

 Uobičajeni izazovi

 Govor deteta se razvija u skladu sa njegovim individualnim mogućnostima i svako eventualno kašnjenje ili nepravilnost ne znači da vaše dete treba stručnu pomoć. Prelazak iz faze gugutanja u fazu produkovaja pravilanih gramatičnih rečenica predstavlja spor proces pun izazova koji zahteva vreme i strpljenje. Kako znati da li je „tepav izgovor“ u stvari znak da se radi o nekoj od govornih mana? Ono što vi u stvari želite da vidite na ovom uzrastu, i na čemu je potrebno posebno obatiti pažnju, je stalan napredak i razvoj govora i jezika uključujući razvoj izgovora pojedinih glasova, fluentnost, pravilan gramatički izgovor i bogaćenje rečnika.

 Ukoliko ne primećujete konstantan razvoj govora i jezika vašeg deteta u ovom periodu, koji ujedno predstavlja najznačajniji period za kognitivni i emocionalni razvoj u ranom detinjstvu, potrebno je potražiti pomoć govornog terapeuta. Iskustva su pokazala da rana intervencija može biti od neprocenjivog značaja za sprečavanje i/ili ublažavanje govorno-jezičkih teškoća koje mogu uticati na dalji razvoj deteta.