{"id":366,"date":"2020-10-01T14:14:08","date_gmt":"2020-10-01T14:14:08","guid":{"rendered":"https:\/\/lexis.rs\/?p=366"},"modified":"2024-10-28T13:11:14","modified_gmt":"2024-10-28T13:11:14","slug":"razvojna-disfazija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/lexis.rs\/en\/razvojna-disfazija\/","title":{"rendered":"Razvojna disfazija"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Razvojna
disfazija<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Razvojna disfazija je jezi\u010dki poreme\u0107aj koji se lako uo\u010dava na ranom uzrastu. Blagovremenim uklju\u010divanjem deteta u logopedski tretman mogu\u0107e je otkloniti ili ubla\u017eiti simptome disfazije.<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

\u0160ta je razvojna disfazija?<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Razvojna disfazija predstavlja jezi\u010dki izazov koji se ispoljava kod dece pred\u0161kolskog uzrasta u dva oblika. Sa jedne strane disfazija se mo\u017ee ispoljiti na polju ekspresivnog govora tj. te\u0161ko\u0107ama izra\u017eavanja i slanja verbalne poruke drugima. Ova disfazija je poznatija kao ekspersivna disfazija. Sa druge strane razvojna disfazija se mo\u017ee ispoljiti i u sferi razumevanja primljenih informacija od strane drugih. Ovu disfaziju nazivamo receptivnom disfazijom. Tako\u0111e, neka deca imaju simptome oba oblika razvojne disfazije, te pokazuju pote\u0161ko\u0107e kako izra\u017eavanja, tako i razumevanja. \u00a0<\/p>

Me\u0111utim, neophodno je naglasiti da deca koja se susre\u0107u sa ovom vrstom jezi\u010dkih pote\u0161ko\u0107a mogu nesmetano da produkuju zvukove. Njihov govor, vrlo \u010desto, mo\u017ee biti razumljiv za druge. Pored toga, deca koja pokazuju simptome razvojne disfazije imaju o\u010duvane intelektualne sposobnosti, te su ona prose\u010dne ili nadprose\u010dne inteligencije.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Kako se manifestuje razvojna disfazija?<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dete sa razvojnom disfazijom mo\u017ee imati jedan ili vi\u0161e simptoma koje \u0107emo u produ\u017eetku ovog teksta navesti. Simptomi mogu biti srednje te\u0161ki ili izrazito te\u0161ki.<\/p>

Deca sa ekspresivnom disfazijom iskazuju pote\u0161ko\u0107e u izra\u017eavanju i kori\u0161\u0107enju jezika. Oni nisu u stanju da izraze svoje misli, ose\u0107anja i potrebe.\u00a0 Ova deca mogu se susresti sa slede\u0107im pote\u0161ko\u0107ama:<\/p>

  • Pote\u0161ko\u0107e u formiranju re\u010denice (skra\u0107ivanje re\u010denica ili nepravilan red re\u010di u re\u010denici).<\/li>
  • Pote\u0161ko\u0107e u pronala\u017eenju \u201cpravih\u201d re\u010di prilikom izra\u017eavanja.<\/li>
  • Re\u010dnik mo\u017ee biti siroma\u0161an i ispod nivoa o\u010dekivanog za kalendarski uzrast.<\/li>
  • Zanemarivanje pojedinih re\u010di i njihovo izostavljanje (npr. izostavljanje pomo\u0107nih glagola i predloga).\u00a0<\/li>
  • Nepravilno kori\u0161\u0107enje gramatike (npr. nepravilno kori\u0161\u0107enje pro\u0161log ili sada\u0161njeg vremena).\u00a0<\/li><\/ul>

    Dete sa receptivnom disfazijom se susre\u0107e sa pote\u0161ko\u0107ama u razumenvanju drugih. Neki od simptoma mogu uklju\u010divati:<\/p>

    • Pote\u0161ko\u0107e u pra\u0107enju naloga<\/li>
    • Pote\u0161ko\u0107e u razumevanju jezika<\/li>
    • Pote\u0161ko\u0107e u organizovanju sopstvenih misli<\/li><\/ul>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t

      Pored gore navedenih jezi\u010dkih pote\u0161ko\u0107a deca sa razvojnom disfazijom vrlo \u010desto se suo\u010davaju i sa problemima prilago\u0111avanja u socijalnom kontekstu. U nekim slu\u010dajevima ovaj jezi\u010dki poreme\u0107aj mo\u017ee biti uzro\u010dnik problema u pona\u0161anju deteta. Ova deca, kao i nemali broj ostale dece sa govorno-jezi\u010dkim poreme\u0107ajima, bivaju isfrustrirana \u010dinjenicom da nisu u stanju da razumeju svet oko sebe ili nisu u mogu\u0107nosti da izraze svoje potrebe i emocije.<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t
      \n\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t

      Kako pomo\u0107i detetu?<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

      Terapija govora i jezika predstavlja najbolje re\u0161enje tretiranja razvojne disfazije. Neohodno je otpo\u010deti logopedsku terapiju na \u0161to ranijem uzrastu. Na ovaj na\u010din mogu se otkloniti ili ubla\u017eiti simptomi, te dete nesmetano uklju\u010diti u redovan \u0161kolski sistem.<\/p>

      Pored logopedske terapije preporu\u010duju se i konsultacije sa psihologom koje mogu pomo\u0107i detetu sa simptomima razvojne disfazije u tretiranju eventualnih emocionalnih problema ili problema u pona\u0161anju koje sa sobom nosi ovaj jezi\u010dki poreme\u0107aj.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Razvojna disfazija Razvojna disfazija je jezi\u010dki poreme\u0107aj koji se lako uo\u010dava na ranom uzrastu. Blagovremenim uklju\u010divanjem deteta u logopedski tretman mogu\u0107e je otkloniti ili ubla\u017eiti simptome disfazije. \u0160ta je razvojna disfazija? Razvojna disfazija predstavlja jezi\u010dki izazov koji se ispoljava kod dece pred\u0161kolskog uzrasta u dva oblika. Sa jedne strane disfazija se mo\u017ee ispoljiti na polju […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":368,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"elementor_header_footer","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-366","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=366"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1072,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/366\/revisions\/1072"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/368"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=366"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=366"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=366"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}