{"id":430,"date":"2020-11-13T13:30:47","date_gmt":"2020-11-13T13:30:47","guid":{"rendered":"https:\/\/lexis.rs\/?p=430"},"modified":"2024-10-26T19:36:19","modified_gmt":"2024-10-26T19:36:19","slug":"mucanje-psiholoski-uzroci-i-posledice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/lexis.rs\/en\/mucanje-psiholoski-uzroci-i-posledice\/","title":{"rendered":"Mucanje \u2013 Psiholo\u0161ki uzroci i posledice"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Mucanje
Psiholo\u0161ki uzroci i posledice<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Psiholo\u0161ki faktori, naro\u010dito oni koji dolaze iz porodi\u010dne sredine, imaju zna\u010dajnu ulogu u nastanku mucanja kod dece. Sa druge strane, mucanje povratno deluje na psihi\u010dki razvoj i mo\u017ee dovesti do niza te\u0161ko\u0107a u emotivnom i socijalnom funkcionisanju deteta.<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mucanje predstavlja govorni poreme\u0107aj koji se odra\u017eava na te\u010dnost u govoru. Javlja se \u010de\u0161\u0107e kod de\u010daka (4%) nego kod devoj\u010dica (2%) i obi\u010dno po\u010dinje pre desete godine \u017eivota.<\/p>

Kriti\u010dni periodi za nastanak mucanja pored pred\u0161kolskog jesu polazak u \u0161kolu i period puberteta u kojem se zna\u010dajno re\u0111e pojavljuje. Zajedni\u010dko navedenim situacijama jeste pove\u0107an psihi\u010dki pritisak na dete koji je izazvan odvajanjem od za\u0161ti\u0107ene porodi\u010dne sredine i zahtevom da se prilagodi i doka\u017ee pred vr\u0161njacima i autoritetom, \u010dijim je procenama dete izlo\u017eeno.<\/p>

Iskustvo iz prakse pokazuje da postoje dve vrste mucanja – primarno i sekundarno mucanje. Va\u017eno ih je razlikovati jer se javljaju u razli\u010ditim \u017eivotnim razdobljima i imaju razli\u010dite simptome.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

1<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Primarno mucanje<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Tokom pred\u0161kolskog perioda, izme\u0111u druge i pete godine, dete po\u010dinje da usvaja jezik i gramati\u010da pravila, upotrebljava pro\u0161irene i slo\u017eene re\u010denice iako ih nije dovoljno savladalo, kao ni zna\u010denje mnogih re\u010di. Stoga mnoga deca u ovom periodu ispoljavaju tzv. normalnu ili fiziolo\u0161ku disfluentnost u govoru (zamuckivanje, ponavljanje delova re\u010di i sintagmi i sl.). Ova faza mo\u017ee spontano da pro\u0111e i da dete uspostavi normalan ritam i tempo govora ili mo\u017ee da prethodi pravom mucanju. Kod primarnog mucanja dete ponavlja pojedina\u010dne glasove ili slogove, ispoljava odre\u0111enu napetost i nema svest o svom problemu.\nIako je poreklo mucanja slo\u017eeno i nedovoljno razja\u0161njeno, istra\u017eivanja svedo\u010de o zna\u010daju me\u0111udejstva naslednih i sredinskih \u010dinilaca. Smatra se da stresogeni uticaji iz neposrednog okru\u017eenja mogu dovesti do pojave mucanja kod osetljive dece. Pre svega se misli na negativne psiholo\u0161ke \u010dinioce koji dolaze iz porodice deteta. Faktori porodice koji se dovode u vezu sa razvojem primarnog mucanja su ja\u010da emocionalna tenzija, nesigurna i hladna porodi\u010dna atmosfera, nejasno izra\u017eavanje poruka i nezadovoljstvo u bra\u010dnom odnosu. Preterana strogost, \u010desto verbalno i fizi\u010dko ka\u017enjavanje, agresivnost roditelja, sva\u0111e i sukobi, izazivaju kod deteta strah i poti\u0161tenost \u010dija posledica mo\u017ee biti i razvoja mucanja. Sa druge strane, porodica mo\u017ee negativno da uti\u010de i tako \u0161to preza\u0161ti\u0107uje dete, dr\u017ei ga pod staklenim zvonom i ispunjava sve njegove \u017eelje. Deca iz ovakvih porodica do\u017eivljavaju sna\u017ean stres kada se suo\u010de sa neprijatnostima i frustracijama koje nosi spolja\u0161nji svet. Izvor poja\u010dane napetosti i frustriranosti kod deteta mogu biti i prevelike ambicije i o\u010dekivanja roditelja koja nisu u skladu sa sposobnostima deteta.<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

2<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Sekundarno mucanje<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Kada smetnje u govoru postanu izra\u017eenije i dete postane svesno svojih govornih te\u0161ko\u0107a, govorimo o sekundarnom mucanju. Karakteri\u0161e ga op\u0161ta mi\u0161i\u0107na napetost i strah od govora koji se mo\u017ee ispoljiti u vidu promene pulsa, crvenila ili bledila. Dete ose\u0107a stalnu strepnju od procene njegovih vrednosti \u0161to mo\u017ee dovesti do povla\u010denja i neraspolo\u017eenja, naro\u010dito kod adolescenata. Negativne reakcije okoline u vidu ismevanja, dete mo\u017ee do\u017eiveti kao odbacivanje \u0161to dovodi do nedostatka samopo\u0161tovanja i nesigurnosti u sebe. Subjektivan do\u017eivljaj poreme\u0107aja kao nedostatka tako\u0111e doprinosi razvoju negativne slike o sebi. Neka deca mogu povremeno ispoljavati tvrdoglavost i agresivnost kao reakciju na prisilno ispravljanje govora od strane odraslih.\nZna\u010daj psiholo\u0161kih faktora u nastanku mucanja se ne sme zanemariti. Dete koje je nesigurno i povu\u010deno, a ispoljava povremenu disfluentnost u govoru, mo\u017ee razviti problem mucanja uz neadektan odnos porodice i socijalne sredine. Kada je svesno svog problema, okolina svojim negativnim reakcijama mo\u017ee pove\u0107ati postoje\u0107u napetost kod osobe \u0161to pogor\u0161ava simptome mucanja i nepovoljno uti\u010de na unutra\u0161nji i dru\u0161tveni \u017eivot deteta. Stoga je od velikog zna\u010daja da roditelji budu upoznati sa simptomima mucanja, razviju pravilne stavove i rade na pobolj\u0161anju komunikacije i emotivne klime u porodici. Psiholo\u0161ke intervencije usmerene na samu osobu koja muca mogu joj pomo\u0107i u ubla\u017eavanju simptoma i psiholo\u0161kih posledica poreme\u0107aja i tako doprineti pobolj\u0161anju kvaliteta \u017eivota. Uz pravovremen i sveobuhvatan logopedsko-psiholo\u0161ki tretman ishod i prognoza mucanja su veoma povoljni.\n<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

autor: Jelena Gogi\u0107 <\/b> - psiholog<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MucanjePsiholo\u0161ki uzroci i posledice Psiholo\u0161ki faktori, naro\u010dito oni koji dolaze iz porodi\u010dne sredine, imaju zna\u010dajnu ulogu u nastanku mucanja kod dece. Sa druge strane, mucanje povratno deluje na psihi\u010dki razvoj i mo\u017ee dovesti do niza te\u0161ko\u0107a u emotivnom i socijalnom funkcionisanju deteta. Mucanje predstavlja govorni poreme\u0107aj koji se odra\u017eava na te\u010dnost u govoru. Javlja se […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":434,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"elementor_header_footer","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-430","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=430"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1034,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430\/revisions\/1034"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/434"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=430"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=430"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=430"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}