{"id":642,"date":"2024-10-09T21:29:14","date_gmt":"2024-10-09T21:29:14","guid":{"rendered":"https:\/\/lexis.rs\/?p=642"},"modified":"2024-11-27T10:33:14","modified_gmt":"2024-11-27T10:33:14","slug":"dijagnoza-disleksije-i-mentalno-zdravlje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/lexis.rs\/en\/dijagnoza-disleksije-i-mentalno-zdravlje\/","title":{"rendered":"DIJAGNOZA DISLEKSIJE I MENTALNO ZDRAVLJE"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

DIJAGNOZA DISLEKSIJE I MENTALNO ZDRAVLJE<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

U periodu od 7. do 13. oktobra u Evropi se tradicionalno obele\u017eavaju dani svesti o disleksiji.<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U periodu od 7. do 13. oktobra u Evropi se tradicionalno obele\u017eavaju dani svesti o disleksiji. Disleksiju karakteri\u0161e ote\u017eano \u010ditanje i spelovanje re\u010di uprkos \u010dinjenici da je sprovedena adekvatna obuka \u010ditanja tokom \u0161kolovanja. Osobe sa disleksijom, za razliku od op\u0161te populacije \u010dita\u010da, druga\u010dije dekodiraju jezi\u010dke glasove. Va\u017eno je naglasiti da disleksija nije povezana sa niskim intelektualnim potencijalima ili sa pote\u0161ko\u0107ama vezanim za senzorne smetnje, kao \u0161to je slab vid ili sluh.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dijagnosti\u010dki i statisti\u010dki priru\u010dnik za mentalne poreme\u0107aje (DSM-5) svrstava disleksiju u kategoriju specifi\u010dnih poreme\u0107aja u u\u010denju, zajedno sa disgrafijom (pote\u0161ko\u0107ama u pisanju) i diskalkulijom (pote\u0161ko\u0107ama u ra\u010dunanju). Disleksija se neretko povezuje i sa problemima u govorno-jezi\u010dkom razvoju tokom ranog detinjstva. Tako\u0111e, neki od komorbiditeta koji idu uz pote\u0161ko\u0107e sa \u010ditanjem su i slaba pa\u017enja, hiperaktivnost i poreme\u0107aji u\u010denja. Smatra se da 5% do 10% populacije dece ima pote\u0161ko\u0107e sa \u010ditanjem. Me\u0111utim, mnoga deca nikada ne budu dijagnostikovana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Istorijski posmatrano, mo\u017eemo re\u0107i da su prethodne generacije dece sa disleksijom provele u neznanju o tome za\u0161to ne mogu da budu fluentni \u010dita\u010di kao njihovi vr\u0161njaci. \u010cesto su poha\u0111ali razrede \u0161kola za decu sa smetnjama u razvoju ili su u najmanju ruku bili etiketirani kao glupi i lenji. Te\u0161ko je re\u0107i kako se osoba sa pote\u0161ko\u0107ama u \u010ditanju nosi sa izazovima odrastnja i kako prolazi kroz izazove \u0161kolovanja, te kako to uti\u010de na njeno mentalno zdravlje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mnoga istra\u017eivanja su pokazala da deca sa disleksijom, ona koja su dijagnostikova, podjednako, kao i deca op\u0161te populacije, imaju istu predispoziciju da boluju od nekih mentalnih obeljenja kao \u0161to su depresija ili anksioznost. Sa druge strane sprovedeno je niz istra\u017eivanja koja govore u prilog tome da deca sa disleksijom \u010de\u0161\u0107e imaju pote\u0161ko\u0107e vezane za mentalno zdravlje od vr\u0161njaka koji nemaju disleksiju. Debata me\u0111u istra\u017eiva\u010dima traje ve\u0107 par decenija.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Danas, pre svih, stru\u010dnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, defektolozi, logopedi, psiholozi i psihijatri, sa lako\u0107om mogu detektovati simptome i dijagnostikovati disleksiju. Tako\u0111e, roditelji, vaspita\u010di, pedagozi i u\u010ditelji \u010desto prvi primate da obuka \u010ditanja ide sporo i sa manjkom rezultata. Me\u0111utim, \u010dini se da, kao i u pro\u0161losti, se izbegava dijagnostikovanje dece, jer postoji bojazan od etiketiranja i posledica koje dijagnostikovanje ostavlja na pojedinca. Upravo suprotno, nedijagnostikovanje disleksije i obja\u0161njenje detetu \u0161ta to \u201cnije u redu\u201d te ono ne mo\u017ee da nau\u010di da \u010dita kao drugi, dovodi do niza potencijalnih posledica po mentalno zdravlje deteta. Dijagnostikovanje disleksije je va\u017eno jer u praksi nailazimo na \u010dinjenicu da decu sa pote\u0161ko\u0107ama u \u010ditanju prati manjak samopouzdanja i motivacije, osetljivost na kritiku, impulsivnost, sram i ljutnja. Frustracije kroz koje prolazi dete, a kasnije i mlada osoba, je nemogu\u0107nost da uspe bez obzira na ulo\u017een trud. Negativno iskustvo i iskrivljena slika o sebi i svojim mogu\u0107nostima mo\u017ee trajati sve do odraslog doba.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

O ovome svedo\u010de niz odraslih osoba uklju\u010duju\u0107i i neke poznate li\u010dnosti kao \u0161to su glumac Orlando Blum, reditelj Stiven Spilberg i kuvar D\u017eejmi Oliver.<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Istra\u017eivanje koje je \u010desto citirano u nau\u010dnim \u010dasopisima, sprovedeno 2010. godine na Hul Univerzitetu u Velikoj Britaniji od strane profesora D\u017eonatana Glazarda, potvr\u0111uje da je postavljanje dijagnoze disleksije na ranom uzrastu od strane stru\u010dnjaka i posedovanje ove \u201cetikete\u201d pozitivno uticalo na samopouzdanje dece. Ova deca su stvorila pozitivnu sliku o sebi i o svojim mogu\u0107nostima. Rano dijagnostikovanje dece i uklju\u010divanje u tretman je va\u017eno kako bi deca dobila neophodnu podr\u0161ku stru\u010dnjaka, ali i edukatora tokom \u0161kolovanja. Jo\u0161 va\u017enije, dijagnostikovanje dece na ranom uzrastru i uklju\u010divanje porodice u proces, te prihvatanje dijagnoze kao deo na\u010dina na koji ova deca \u010ditaju i u\u010de, preventivno \u0107e uticati na potencijani razvoj psiholo\u0161kih tegoba.<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DIJAGNOZA DISLEKSIJE I MENTALNO ZDRAVLJE U periodu od 7. do 13. oktobra u Evropi se tradicionalno obele\u017eavaju dani svesti o disleksiji. U periodu od 7. do 13. oktobra u Evropi se tradicionalno obele\u017eavaju dani svesti o disleksiji. Disleksiju karakteri\u0161e ote\u017eano \u010ditanje i spelovanje re\u010di uprkos \u010dinjenici da je sprovedena adekvatna obuka \u010ditanja tokom \u0161kolovanja. Osobe […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":649,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"elementor_header_footer","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-642","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/642","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=642"}],"version-history":[{"count":26,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/642\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1198,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/642\/revisions\/1198"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/649"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=642"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=642"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/lexis.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=642"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}