Sportom protiv hiperaktivnosti i slabe pažnje
Poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD) najčešće karakterišu četiri osobine: poremećaj pažnje, povišena potreba za pokretom i kretanjem, impulsivnost i slab uspeh u školi. Većina roditelja hiperaktivne dece neretko biva isfrustrirano zbog nemogućnosti da kontroliše detetovo ponašanje, njegovu stalnu potrebu za kretanjem i slabu pažnju.
Kako bi roditelji dece koja se susreću sa ovim poteškoćama lakše prevazišli ove izazove mogu, pre svega, postaviti jasna pravila ponašanja koja će važiti za sve članove porodice. Pored jasnih pravila neophodno je da dete dobija i jasne instrukcije. Detetu će biti lakše da prati instrukcije ukoliko dobije listu aktivnosti koje treba da izvrši. Uspostavljanje svakodnevne rutine je ključ za dobrobit svakog deteta, a posebno za hiperaktivno dete. To podrazumeva da dete uzima obroke uvek u isto vreme, ide na vreme na spavanje i sl. Svako odstupanje od rutine kod deteta povećava rizik za slabu pažnju i teškoće u izvršavanju dnevnih aktivnosti.
Mnogi stručnjaci smatraju štetnim često gledanje televizije i korišćenje kompjutera. Ove aktivnosti treba svesti na minimum. Posebno treba izbegavati televiziske sadržaje sa glasnim zvucima i scenama nasilja jer to neće prijati hiperaktivnom detetu. Jedan televizijski sadržaj dnevno je dovoljan za zabavu deta. Hiperaktivnom detetu, kao i većini druge dece, će više prijati neka fizička aktivnost nego sedenje ispred ekrana.
Hiperaktivna deca su puna energije. Iz ovog razloga mnogi roditelji kako bi usmerili ovu energiju na korisne aktivnosti upisuju decu u škole sporta. Međutim, nisu svi sportovi podjedako dobri za ovu decu. Hiperaktivna deca se ne snalaze dobro u timskim sportovima. Timski sportovi kao što su fudbal ili košarka zahtevaju od osobe da u isto vreme razmišlja o svom postignuću, ali i o pravilima igre, saigračima i suparničkom timu. Za dete sa lošom pažnjom i teškoćama praćenja više instrukcija u isto vreme ovo će biti jako frustirajuće jer neće biti u mogućnosti da balansira između ovoliko varijabli i stalno će praviti greške. Individualni sportovi najviše pomažu deci sa problemima pažnje. Ovo podrazumeva da dete prati jasne instrukcije trenera tokom individualnog rada i u stanju je da postigne izuzetne rezultate uz konstantan rad.
Najbolji primer o tome kako se može pobediti ADHD je olimpijski rekorder u broju osvojenih zlatnih medelja u plivanju, Majkl Felps. Felps je sa polaskom u školu bio dijagnostikovan kao hiperaktivno dete i tokom osnovne škole do tinejdžerskih dana uzimao je lekove za kontrolu impulsivnosti i bolju pažnju. Iako su mu lekovi pomogli u 13. godini je prestao da ih uzima, i uz pomoć sporta, u kom je najbolji na svetu, uspeo je da prevaziđe poteškoće.
